„Ježeva kućica“ Branka Ćopića jedna je od najlepših, najvoljenijih i najdugovečnijih poema za decu (ali i odrasle) na našim prostorima. Napisana jednostavnim, pevljivim i lako pamtljivim stihovima, ova priča decenijama uspeva da prenese duboku i plemenitu poruku.
Ono što „Ježevu kućicu“ čini nezaboravnom jeste njen ritam. Ćopićevi stihovi teku toliko prirodno i melodično da deca (pa i odrasli) vrlo brzo nauče celu poemu napamet. Ti stihovi se ne zaboravljaju ni decenijama nakon detinjstva.
„Ježeva kućica“ nije samo priča o ježu i njegovoj jazbini pod panjem – to je vanvremenska metafora o očuvanju sopstvenog identiteta, integriteta i ljubavi prema domovini i sopstvenom poreklu, zbog čega je i danas jednako aktuelna kao i kada je napisana.
