Tokom svog rada primetila sam da dosta dece teže usvaja pravila pisanja upravnog govora. Iako naizgled jednostavan, ovaj deo pravopisa ume da zbuni, naročito kada treba zapamtiti gde idu navodnici, zarezi i delovi upravnog govora.
Evo malog doprinosa u razjašnjavanju pravila pisanja i upotrebe upravnog govora.
Upravni govor koristimo kada nečije reči prenosimo baš onako kako su izgovorene.
Postoje tri osnovna modela upravnog govora:
Pogledajmo malo detaljnije:
Pogledajmo grafički prikaz bez teksta:
Kako se upravni govor piše u knjigama?
U knjigama se često umesto navodnika koristi crtica (–) na početku svake replike, kako bi tekst bio pregledniji.
Primer:
– Hoćeš li poći sa mnom do reke? – upitao je Marko.
– Hoću, ali da ponesemo užinu – odgovorila je Milica.
– Dogovoreno!
Postoji i neupravni govor!
Kada prepričavamo tuđe reči, koristimo neupravni govor.
Primer:
Ana je rekla: „Idem u biblioteku.”
➡️ Ana je rekla da ide u biblioteku.
Obnovimo uz kratak video:
